U ponedeljak, 21. maja, održana je javna diskusija „Društveni centar – utopija, realnost, utopija“, koju su zajednički organizovali Inicijativa za Društveni centar i Fakultet za pravne i poslovne studije dr Lazar Vrkatić. Na diskusiji su govorili aktivisti Inicijative mr Ivana Volić, Nikola Burić i Marko Simić, dok je domaćin i voditelj bio prof. dr Petar Teofilović.

Podsećajući prisutne na detalje o motivaciji za formiranje Inicijative za Društveni centar, legitimnosti ulaska i učinkovitosti boravka u kasarni „Dr Arčibald Rajs“, kao i o izbacivanju bez prilike za otvoreni dijalog, aktivisti Inicijative osvrnuli su se i na širi društveno-politički kontekst.

U vladajućoj diktaturi neoliberalne ekonomije, u kojoj dolazi do komercijalizacije slobodnog vremena, koncept opšteg dobra deluje nefunkcionalno jer ograničava mogućnost privatne eksploatacije i isplativost u smislu sticanja materijalnog profita. Aktivisti su istakli da se naša zemlja od početka tranzicije okrenula isključivo materijalnim interesima - ekonomskom kapitalu i profitu, omogućavajući domaćim i stranim korporacijama i krupnim kapitalistima da utiču na državu i da u skladu sa svojim interesima konstruišu društvenu stvarnost. Rezultat takve politike neizbežno je odveo ka privatizaciji javnih dobara, uključujući i javne prostore.

Pored osnivanja Društvenog centra u Novom Sadu, ciljevi simboličnog čina ulaska aktivista i aktivistkinja u kasarnu „Dr Arčibald Rajs“ 22. decembra 2011. godine su i ukazivanje na važnost sprečavanja privatizacije javnih dobara i stvaranja novih javnih prostora koji bi doprineli unapređenju građanske participacije, aktivizma i socijalizacije. Ivana Volić naglasila je da ideja aktivnog uključivanja građana i građanki u procese promene namene bivših vojnih i industrijskih objekata nije nova i da predstavlja deo šireg koncepta o pravu na grad. Pravo na grad jeste aktivno pravo građana i građanki da grad učine drugačijim, da ga oblikuju u skladu sa svojim željama i stvore novo urbano zajedničko dobro. Cilj aktivista i aktivistiknja jeste i da bliže upoznaju građane i građanke sa konceptom prava na grad koje predstavlja čvrst postulat na kojem se temelji delovanje Inicijative za Društveni centar. 

Da bi se građanski aktivizam u Srbiji razvijao, a time jačao i civilni sektor, neophodno je da, pre svega, sama država to omogući, jasno stane u odbranu ljudskih prava i svoje građane i građanke zaštiti od nasilja i pretnji nasiljem. Učesnici tribine zaključili su, međutim, da je društvo u kojem se bore za kvalitetniji život još uvek velikim delom letargično i indiferentno, više inertno protiv nego kritično, zbog čega promene i dalje zavise isključivo od (ne)postojanja političke volje. Oni koji imaju moć da odlučuju, selektivno biraju probleme građana i građanki koje će rešavati, na osnovu sopstvenih interesa.

Zbog velike potrebe da razvijaju aktivno civilno društvo, da se bore za svoja prava, da se sreću, razmenjuju ideje i sarađuju, ispoljavaju svoju kreativnost i doprinose boljitku čitave zajednice, ljudi ujedinjeni oko Inicijative za Društveni centar pronašli su novi napušten prostor koji su odlučili da ožive – ispune sadržajem, namenom i smislom. Pozvali su sve prisutne da im se pridruže u nastojanju da napuštene objekte stave u funkciju građana i građanki Novog Sada.